BBC: Dmitrij Medvedev prvi govornik na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Dvobrzinski privredni oporavak. Zajedničke norme za novu stvarnost. Opasan rast cena sirovina i hrane. Političke posledice nezaposlenosti.

U švajcarskom zimskom centru Davosu u sredu je počeo Svetski ekonomski forum koji je ove godine okupio skoro dve i po hiljade poslovnih ljudi i političara iz celog sveta.

Ako je suditi po izjavama brojnih učesnika ovog skupa, prvi put posle globalne finansijske krize 2007. godine iz Davosa stiže dašak optimizma.

Svetski lideri, okupljeni na istom mestu pre godinu dana, još uvek su bili u šoku sabirajući troškove ekonomske krize uočavajući, istovremeno, da su njihove privrede ipak počele da beleže rast.

Godinu dana kasnije, centar pažnje je preusmeren na jedan novi globalni pejzaž koji je kriza ostavila za sobom kao i na pretnje koje bi mogle da se ukažu u budućnosti.

Prvi govornik ove godine bio je ruski predsednik Medvedev, koji je podsetio okupljene da je dva dana ranije Moskva bila meta velikog terorističkog napada:

"Očekivali su i nadali se da predsednik Rusije neće doći u Davos da prisustvuje Forumu. Ali su se preračunali. Rusija je svesna svoje odgovornosti prema svetu. To je i razlog što vam se baš danas obraćam sa ovog podijuma."

Dvobrzinski oporavak

Rusija je uvek bila jako zastupljena u Davosu. Ovog puta je, mnogo više nego obično, uočljivo i prisustvo delegacija iz Kine, Indije i drugih velikih privreda u usponu.

Moto ovogodišnjeg skupa je: “Zajedničke norme za novu stvarnost”.

Bitan činilac te stvarnosti je i što upravo te zemlje golemim koracima hrle napred, dok se velike razvijene privrede još uvek trude da se vrate tamo gde su bile pre koju godinu.

Na prvom okruglom stolu o globalnoj privredi, upravo je i ukazano na taj dvobrzinski svetski privredni oporavak.

Upozoreno je i na opasnost koju bi za novi i za stari svet mogao da predstavlja rast cene sirovina i hrane.

Jedan od onih koji su govorili u tom tonu bio je i notorni pesimista i čovek koji je predvideo kreditnu krizu, ekonomista sa Univerziteta u Njujorku Nurijel Rubini:

"Nedavni rast cena nafte, energije, hrane i sirovina nosi tri negativne posledice: podstiče rast inflacije, pre svega u privredama u usponu. To dovodi i do smanjenja raspoloživog prihoda domaćinstava širom sveta i među uvoznicima sirovina u redovima razvijenih privreda, što opet ima negativne posledice na potrošnju i ekonomski rast. Kao treće, dolazi do društvene i političke nestabilnosti."

Političke posledice nezaposlenosti

Svetska organizacija rada je upozorila da u svetu trenutno ima 203 miliona ljudi bez posla, te da se situacija na tom polju, ove godine, neće značajnije poboljšati.

Profesor sa Harvardskog univerziteta Ken Rogof kaže za BBC da nezaposlenost, kao tipična posledica duboke finansijske krize, daje osnova za zabrinutost:

"Zabrinut sam zbog političkih problema koji bi iz toga mogli da proisteknu. Na primer, zbog protekcionizma koji bi mogao da ojača u razvijenim državama. Mislim na pokušaje da se za nezaposlenost u tim zemljama okrive Kina i druge privrede u usponu. To je ogroman problem i takav će biti i na duže staze. No, brzih rešenja za to prosto nema. Valja gledati unapred, činiti sve na obrazovanju i na razvoju inovacija kao jedinom putu za izlazak iz svega ovoga."

U Davosu su u velikom broju zastupljeni i vodeći ljudi svetskih banaka, zabrinuti za pravac kretanja globalnih reformi finansijskog sistema.

No, prvi put za više godina, banke u švajcarskom zimskom centru nisu i jedina tema o kojoj se razgovara.

(BBC)